Према светом писму, то је дан када се Богородици јавио архангел Гаврило и рекао јој да је посредством Светог духа у благословеном стању и да ће родити сина.
Православна црква и њени верници 7. априла славе један од најрадоснијих хришћанских празника – Благовести.
Према светом писму, то је дан када се Богородици јавио архангел Гаврило и рекао јој да је посредством Светог духа у благословеном стању и да ће родити сина.
Благовести спадају у ред Богородичних празника, непокретан је празник и црвено слово, што значи да не треба радити тешке послове, а жене не треба да шију и перу.
Из Охридског пролога:
Када се Пресветој Дјеви наврши једанаест година пребивања и служења при храму Јерусалимском, и четрнаест година од рођења — када, дакле, ступи у 15-ту годину живота, саопштише јој свештеници, да по закону она не може више остати при храму, него треба да се обручи и ступи у брак. Но како велико изненађење за све свештенике би одговор Пресвете Дјеве, да је се она посветила Богу и да жели остати девојком до смрти не ступајући ни с ким у брак! Тада по промислу и внушењу Божјем првосвештеник Захарија, отац Претечев, договорно са осталим свештеницима, сабра дванаест безжених људи из племена Давидова, да би једноме од њих уручили Дјеву Марију на чување девојаштва њеног и старање о њој. И би уручена староме Јосифу из Назарета, који јој беше и сродник.
У дому Јосифовом Пресвета Дјева продужи живети исто као и у храму Соломоновом, проводећи време у читању Светог Писма, у молитвама, богоразмишљању, посту и ручном раду. Готово никад из куће не излажаше, нити се интересоваше светским стварима и догађајима. Мало је с ким уопште говорила, и никад без нарочите потребе. Најчешће је у кући општила са двема кћерима Јосифовим. Но када се наврши време проречено Данилом пророком, и када Бог благоволи испунити обећање своје изгнаном Адаму и пророцима, јави се велики архангел Гаврил у одаји Пресвете Дјеве, и то, како неки свештени писци пишу, у тренутку баш када је она држала отвореног пророка Исаију и размишљала о његовом великом пророчанству: Гле, дјева ће зачети и родиће сина! (Ис. 7, 14).
Јави јој се Гаврил у светлости архангелској и рече јој: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом! и остало све редом како пише у Еванђељу божанственог Луке (Лк. 1, 26—38). Са овом архангелском благовешћу, и са силаском Духа Светога на Дјеву Пречисту, отпочиње спасење људи и обновљење твари. Историју Новог Завета отворио је архангел Гаврил речју: Радуј се! да ознаменује тиме, да Нови Завет има да значи радост за људе и за сву створену твар. Отуда и Благовест се сматра колико великим толико и радосним празником.
Обичаји на Благовести
На Благовести се устаје рано па чак и у поноћ, или барем у праскозорје, а дан је почињао девојачком песмом. Девојке би уочи овог дана накупиле сувих гранчица и дрва, од којих је разбуктавана велика ватра, обично на брду или сеоском раскршћу. Уз ватру су се веселили и мушкарци и жене, а понегде, уз младе, и старији.
Било је уобичајено да се ватра прескаче, а владало је веровање да ће онај ко прескочи ову ватру бити заштићен од уједа змије. Због веровања да се на овај дан буде гмизавци из зимског сна, на Благовести се нису спомињале змије. Али, уочи Благовести, деца су лупала машицама о гвоздене предмете обилазећи око куће, штала и тора и викала: “Беж’те змије и гуштери, беж’те змије и гуштери!”
Веровало се и да се на Благовести жене не чешљају, као и да не ваља на тај дан правити нове опанке. Добро је на овај дан умити се у реци или потоку, а Благовести нарочито славе жене. Оне које желе да затрудне, одлазе у цркве и манастире где су иконе посвећене Благовестима и моле се Богородици.
Од тог дана почиње сетва жита и тада се износи семе на сунце. Воћари сматрају Благовести најсрећнијим и најбољим даном за калемљење воћа, а виноградари орезују лозу.
