Zajedno sa molitvom post spada u najvažniji sadržaj života svakog hrišćanina.
Post je, kao što je poznato, uzdržavanje od mrsne hrane i prekomernog jela i pića.
Međutim nejedenje mrsne hrane nije suština posta. Najvažnija odlika posta je uzdražavanje od rđavih i zlih dela, zatim činjenje dobrih dela i vežbanje u vrlini, praštanju, skromnosti, smirenju, u obuzdavanju svih telesnih strasti koje razaraju duhovni život svakog hrišćanina. Znači, post je ne samo telesno uzdržavanje, nego i duhovno.
Crkva je propisala četiri posta godišnje: Uskršnji ili Časni post, Petrovski, Gospojinski i Božićni. Ovi postovi se zovu višednevni, a jednodnevni je post svake srede i petka, osim razrešenih sedmica (koje se štampaju u kalendaru) i još:
Krstovdan uoči Bogojavljenja 18. januara; Usekovanije 11. septembra i Krstovdan 27. Septembra. U ove dane se ne jede meso i mast, jela od mleka i drugo što je, manje više poznato. Jede se, dakle, posna hrana spremljena na ulju.
Kada neko želi da se pričesti, obavezan je da, sedam dana uoči pričešća, posti „na vodi“, znači bez ulja. Sve što se sprema od biljnih namirnica, priprema se na vodi (kuvan pasulj, krompir, šargarepa, grašak i sl.) i ne zapržava se. Ovde je važno naglasiti da, ukoliko slava padne uz post, u sredu ili petak, ili neki drugi posni dan, obavezno se sprema posna slava.
Isto tako, ukoliko se obavlja sahrana ili daća, sprema se posna hrana, bez obzira da li se u toj kući posti ceo post. Neki vernici poste samo prvu i poslednju nedenju posta, smatrajući da je to dovoljno. To je isto kao kad bi zidali most preko reke, pa ozidali sa jedne i druge strane obale a sredinu ostavili nesagrađenu.
Post je sredstvo koje pravoslavnom hrišćmaže u izgradnji spasenja, a koje se sastoji u uzdržavanju od izvesne vrste hrane, od rđavih misli, želja i dela, kao i u umnožavanju molitava, dobročinstva, a isto tako i u revnosti upražnjavanja svih hrišćanskih vrlina. Cilj posta je očišćenje tela, a iznad svega proslavljanje Boga i poštovanje njegovih svetih. Posteći, pravoslavni hrišćani se neprestano sećaju Hristovih stradanja za njihovo spasenje. Post nalazimo u skoro svim religijama, u raznim oblicima; kao izraz kajanja i tuge, kao sredstvo umilostivljenja, čišćenja i dolaska do višeg stepena duhovnog saznanja i uzrastanja i kao priprenu za isvesne religijske obrede. U Starom i Novom zavetu takođe se mnogo govori o postu, kao božanskoj ustanovi i odredbi. U Starom zavetu Mojsije je postio 40 dana na Sinaju (ne jedući ništa), da bi se udostojio da od Boga primi Deset Božjih zapovesti. Isto tako, i Novi zavet je prepun primera posta. Gospod Isus Hristos je poput Mojsija postio 40 dana na Gori Kušanja, a postili su i sveti apostoli, kao i svi pravi hrišćani. Jer, u hrišćanstvu, prvi podvig koji stoji pred čovekom, jeste ispunjenje prve Božje zapovesti, koju je Bog dao još našim praroditeljima u raju:“Samo roda s onog drveta usred vrta ne jedite i ne dirajteu nj, da ne umrete“(Post 3,3).
A to je zapovest o postu , tj. o uzdržanju. Narušavanje zapovesti o postu(Adam tu zapovest nije održao) prvi je greh.
Zato i prvi podvig čoveka u oslobođenju od greha, jeste držanje posta. Post je, dakle, prva neophodnost na putu našeg spasenja, a Crkva ga smatra kao vrlo važnu i značajnu ustanovu za duhovni i telesni život.
Post ima dve strane: telesnu i duhovnu.
Telesni post je uzdržavanje od izvesnih jela i alkoholnih pića, a po strogosti, ili načinu uzdržavanja, postovi se dele u pet kategorija:
1) potpuno uzdržavanje od (svake vrste) jela i pića (čak i voda), kao prva tri dana Velikog posta i Veliki petak;
2) suhojedenje, uzimanje „suve hrane“, bez ulja i vina, jedanput na dan, i to u 9. Čas (oko 3 sata posle podne);
3) jedenje jela spremljenog samo na vodi (kod nas poznat kao strogi post pred pričešće);
4) uzimanje jela i vina, sa uljem dva puta dnevno; i
5) jedenje ribe i pijenje vina ( najblaži način posta).
uzimanje hrane više od jedanput na dan zove se ublaženje posta, a kada se uzimaju ulje i vino, tada se čini razrešenje posta.
postoje četiri vrste razrešenja posta:
1) razrešenje „na sve“;
2) razrešenje „na jaja i mlečne proizvode“;
3) razrešenje „na ribu“;
4) razrešenje „na vino i ulje“.
Treba napomenuti da pored ustanove određenih dana i perioda posta od strane Pravoslavne crkve, regulisanje pitanja razrešenja za svakog vernika posebno se ostavlja rasuđivanju njegovog duhovnog oca, koji ponekad postupa sa snishođenjem, dakle prema slabostima čoveka i prema meri na korist njegove duše. Duhovni post je uzdržavanje od grešnih misli, želja i dela, uz umnoženje molitve i hrišćanskih vrlina.
Postovi se dele u dve grupe: na jednodnevne i višednevne.
Jednodnevni postovi su: svaka sreda i petak preko godine (osim takozvanih trapavih sedmica), Usekovanje glave sv. Jovana Krstitelja (29. avgusta/ 11. septembra), Krstovdan (14/27. septembra) i Krstovdan (5/18. januara).
Višednevni postovi su oni koje je Crkva ustanovila pred velike praznike.
Postoje četiri višednevna posta:
Vaskršnji (Veliki ili Časni) post, Božićni post, Gospojinski post i Post svetih apostola (Petrovdanski post).
Vaskršnji post ili Velika četrdesetnica, traje od čistog ponedeljka do Lazareve subote (način posta: suhojedenje, osim subotom i nedeljom, kada se dozvoljava ulje).
Ovaj post nije apostolskog porekla, a najstarije svedočanstvo o ovom postu potiče s kraja drugog veka. Sveti Irinej Lionski (+202), u pismu papi Viktoru (189-198), povodom sporova o vremenu praznovanja Pashe, piše da je pashalni post trajao negde jedan, negde dva dana, a negde je ovaj post obuhvatao 40 sati.
O Vaskršnjem postu od 40 dana, u ovom pismu nema ni pomena, osim što se iz ovog svedočanstva vidi da on svuda postoji. Dalje podatke o ovom postu daje Tertulijan (+220), prema praksi Rimske i Afrikanske crkve. On govori o pashalnom postu u spomen smrti Hristove, koji takođe traje dva dana (petak i subota), koje je sam Spasitelj odredio, pa se u tom smislu može može uzeti da pashalni post potiče od naređenja Gospoda isusa Hrista. Iz Sirske didaskalije (druga polovina trećeg veka) vidi se da je pashalni post produžen na jednu sedmicu, a sigurno svedočanstvo o vaskršnjem postu koji traje četrdeset dana potiče iz četvrtog veka, od Jevsevija Kesarijskog, kao i iz takozvanih Pashalnih poslanica svetog Atanasija Aleksandrijskog. Današnji oblik Vaskršnjeg posta razvio se u petom veku.
Post svetih apostola, traje od ponedeljka posle Nedelje svih svetih, posle Pedesetnice, do 28. juna/11. jula (način posta: uzdržavanje od mesa, jaja, mlečnih proizvoda, dozvoljava se riba, osim sredom i petkom). Ovaj post ustanovljen je u čast apostola Petra i Pavla. Budući da je početak ovog posta nestalan, zavisi od početka Pedesetnice, koja se ravna prema Vaskrsu, on najduže može trajati šest sedmica, a najkraće osam dana. Najstarije svedočanstvo o ovom postu nalazimo kod svetog Atanasija Aleksandrijskog, iz kojeg se vidi da je ovaj post prvobitno bio u vezi sa Pedesetnicom, a ne sa praznikom svetih apostola, da nije svuda počinjao u isto vreme i da je trajao samo jednu sedmicu.
Gospojinski post traje od 1/14. do 14/27. avgusta, a po strogosti ovaj post dolazi odmah posle Vaskršnjeg posta (način posta: suhojedenje osim subotom i nedeljom kada se dozvoljava ulje i vino, i na Preobraženje, kada se razrešava na ribu). Crkva je ustanovila ovaj post po primeru Presvete Bogorodice, koja je vreme pre smrti provela u stalnom postu i molitvi. Iako se zna de je ovo najmlađi post, istorija ovog posta nije najjasnija. Prvi put se pominje u spisima Teodora Studita, a možda ga je Istočna crkva naknadno ustanovila da bi kao i Zapadna imala postove u sva četiri godišnja doba. Gospojinski post je konačno utvrđen na Carigradskom saboru 1166. Godine u vreme patrijarha Luke Hrisoverga i cara Manojla Komnena.
Božićni post ili Mala četrdesetnica, traje od 15/28. novembra do 24. decembra / 6. januara (način posta:
a) od 15/28. novembra do 17/30. decembra uzdržavanje od mesa, jaja i mlečnih proizvoda, razrešenje na ribu, suhojedenje sredom i petkom;
b) od 18/31. decembra do 24. decembra/ 6. januara razrešenje samo na ulje i vino, suhojedenje sredom i petkom).
Najstroži dan posta je 24. decembar/ 6. januara a taj dan se zove „sočelnik“ (nastalo od reči „sočelnik“ koja je ime za sočivo – kašu od sušenih zrna). Ovaj post ima svrhu da vernike spremi za dostojno slavljenje rođenja Gospoda isusa Hrista, a njegova istorija ne obiluje jasnim svedočanstvima. Smatra se da je ovaj post u Antiohijji počinjao 1. decembra, a Carigradski sabor odredio je da ovaj post treba početi 15. novembra.
