СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ ЛЕПАВИНИ
 |
 |
 |
 |
Дан преподобних отаца убијених у манастиру Св. Саве Освештаног, у суботу 2. априла (20. марта), обележен је у манастиру Лепавини евхаристијским и молитеним сабрањем, окупљањем верног народа Божјег са својим епископом око чудотворне иконе Пресвете Богородице Лепавинске.
Свету архијерејску литургију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г. Порфирије, уз саслужење архимандрита Гаврила (Вучковића), настојатеља манастира Лепавине, јеромонаха Василија (Србљана), сабрата лепавинске св. обитељи, јереја Саве Косојевића, првог пароха мариборског, јереја Драге Пајкановића, пароха у Бањалуци, јереја Владислава Вучановића, пароха у Пашинцу, јереја Радована Димитрића, пароха копривничког, и ђакона Бранимира Јокића из Загреба. За певницом су били протонамесник Жељко Тошић, парох у Међеђи (општина Дубица), и јереј Милан Јовановић, други парох мариборски.
Манастирска црква је била испуњена верницима, који су у Лепавину стигли и са запада и са истока: из Линца (Аустрија), Марибора (Словенија), Бањалуке, Дубице и Приједора (РС, БиХ), и од којих је велики број пришао, на позив свештеника: „Са страхом Божјим и вером приступите!“, да се причести Најсветијим Тајнама Тела и Крви Господње.
У својој беседи Високопреосвећени Митрополит Порфирије је говорио о подвигу поста и молитве током Часног поста и, пред Крстопоклону недељу, значењу искупитељске силе Крста за живот света. „…Знамо да је пост установљен још у Рају. Када је Господ рекао првим људима да не узимају (плод) са дрвета познања добра и зла, Он их је, браћо и сестре, позвао на пост. Али управо у тој Његовој заповести открива се смисао и значај поста за нас људе… Лишавати се одређене врсте хране није велика разлика у односу на многе друге људе. Шта све данас неки не чине и шта све не изостављају из своје исхране да би држали како ваља или како им се допада свој телесни изглед. Данас постоји мноштво дијета и рецепата шта све не треба јести да бисмо били витки… И многи, заиста, држе се великог напора да би постигли неки телесни резултат. Али смисао поста, наравно, није у томе. Лишавати се одређене врсте хране значи чинити своје тело лакшим и спремнијим за молитву, за подвиг, за служење, за рад. Али, истовремено, и вежбати своје унутрашње биће, своју вољу да буде јача, кроз одрицање од мрсне хране, за одрицање од свега онога што је мрсно, тј. зло у нама: од злих помисли, од лоших речи, од греха једном речју. Вежбање у одрицању од хране јесте вежбање у одрицању од страсти. Али ни ту се не постиже и не остварује коначни циљ поста… Јер хришћанство се не састоји у негативним вредностима, хришћанство није у одрицању. Хришћанство, то јест Господ наш, долази у свет да нас научи врлини. Ми треба да се очистимо од зла, греха и страсти, да бисмо наместо тих страсти и греха развијали врлину, добро и љубав… Смисао поста, браћо и сестре, није ништа друго него љубав и мир“, рекао је између осталог, у проповеди Високопреосвећени Митрополит.
На крају Свете литургије, Митрополит Порфирије је са свештеницима одслужио парастос блаженопочившем митрополиту загребачко-љубљанском Јовану, који се у Господу упокојио пре две године (3. априла 2014).
После послужења у манастирској порти, молитве за здравље пред чудотворном иконом Пресвете Богородице Лепавинске читао је о. Гаврило са свештеницима.
Благословивши кропљењем светом водом присутне вернике, којих је било скоро четири стотине, о. Гаврило је све позвао на заједничку трпезу љубави у манастирској трпезарији.
