Mitropolit Porfirije u Mariboru

MITROPOLIT  PORFIRIJE U MARIBORU

Na Tominu nedelju, u hramu sv. Ćirila i Metodija u Mariboru, Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit zagrebačko- ljubljanski  G. Porfirije, služio je sv. Arhijerejsku Liturgiju. Mitropolitu su sasluživali prezviteri Bogoljub Ostojić iz Zagreba i Savo Kosojević iz Maribora, kao i đakon Dragan Radić iz Zagreba. Ova pastirska poseta produbila je Vaskršnju radost okupljenih stotinjak vernika, od kojih je njih 30-ak pristupilo svetoj čaši.
Po pročitanom Jevanđelju Mitropolit se obratio sabranim vernicima, najpre ih pozdravivši radosnim hrišćanskim pozdravom. Na početku je Mitropolit naglasio da se još nalazimo u radosti najradosnijeg  praznika Crkve i uopšte događaja u istoriji roda ljudskoga, koji predstavlja trijumf života nad smrću. Svojim stradanjem i vaskrsenjem i nama je omogućio da i mi budemo zajedničari te realnosti.  No, da bi to Vaskrsenje postalo i naše vaskrsenje, potrebna je živa vera svakoga od nas. Da bi ta vera bila jaka, vaskrsli Gospod se javlja učenicima svojim objavljujući im blagovest vaskrsa. Ovu blagovest apostoli prenose i ap. Tomi, no on ne želi da poveruje dok i sam ne vidi. Nakon Gospodnjeg javljanja i on uzvikuje u ekstazi- Gospod moj i Bog moj!  U ap. Tomi svako od nas prepoznaje sebe, jer se i naša vera često graniči sa neverjem. No, ma koliko naša vera bila slabašna, ono po čemu se meri naše iskreno traganje za Hristom jeste to da se ne odvajamo od krila svoje Crkve, poput Jude(obuzetog logikom ovog sveta- materijalizma).
Lepoti bogosluženja doprinela je i vrlo skladna pevnica, koju je predvodio prezviter Milan Jovanović. Upravo ovi pojci su jedan ukras ovog hrama, jer ih čine operski pevači, lekari, profesori muzike i akademska glumica, a koji ujedno svedoče i univerzalnost hrišćanstva, jer u jedinstvu poju Srbi, Rusi i Slovenci.
Nakon svete Liturgije Mitropolit se priključio okupljenim vernicima, sabranim u gostoprimnici hrama, poučivši ih i obodrivši.  

05
02
04
01
03
06
10
08
07
09